Успех ученика на државним такмичењима 2022

 

На државно такмичење из математике ученика средњих школа, које је одржано прошле суботе, 7.5.2022. у Шапцу, Јабланички округ представљало је 6 ученика.


Златановић Борис, ученик 2. разреда  Гимназије Лесковац који је освојио  III награду, професорице Јовановић Марија
Николић Маша, ученица 3. разреда Гимназије Лесковац  која је такође освојила  III награду, професорице Јовановић Марија 
Стевић Никола ученик 4. разреда Гимназије Лесковац, који је освојио   I награду, професорице Пешић Ивановић Јелена 
 
Маша Николић и Никола Стевић су према освојеним наградама и тренутним условима уписа на електротехнички факултет овим остварили право уписа на овај факултет без полагања пријемног испита. 
 
Поред њих на државно такмичење учествовали су и ученици
Ђорђевић Димитрије. 4 разред Гимназија Лесковац 
Јовановић Анђелија, 3 разред,  Гимназија ,,Стеван Јаковљевић'' Власотинце и 
Константиновић Ива, 3. разред Гимназија Лесковац
 
....... 
 
На државно такмичење ученика основних школа, из нашег округа учествовали су ученици 
ученици 6. разреда Анастасија Стевић, ОШ "Васа Пелагић" Лесковац, наставница Виолета Анђелковић,  и Ђорђе Марковић, из ОШ "Вожд Карађорђе" Лесковац наставник Бобан Николић 
ученик 7. разреда  Петар Минић ОШ "Светозар Марковић" Лесковац, наставница Валентина Тренчић
ученици 8. разреда Елена Бјелетић ОШ "Јосиф Костић" Лесковац, наставник Саша Стојановић, ученици из одељења надарених за математику Илија Ристић,  ОШ "Вук Караџић" Лесковац и Михајло Стојиљковић,  ОШ "Вук Караџић" Лесковац  наставнице Гордане Цветановић 
 
 
 
..........
 

Друштво математичара Србије, Математички факултет у Београду и Студентска унија математичара “СУМА”, организују такмичење за ученике средњих школа – „HS Algorithm“ (High School Algorithm).

“HS Algorithm” је такмичење које има за циљ проверу знања из информатике и математике и развијање тимског духа учесника, као и упознавање средњошколаца са Математичким факултетом.

На финално такмичење које ће се одржати 14. маја 2022. у просторијама Математичког факултета са почетком у 12 часова. пласирала се екипа ученика 3. разреда Гимназије Лесковац из одељења ученика са посебним склоностима ка рачунарству и информатици у саставу: 

Маша Николић, Марија Младеновић, Алекса Николић и Огњен Цекић. 

Након свечаног отварања такмичења, тимови ће решавати задатке на папиру у трајању од 2 сата. Пошто задаци буду прегледани, следи свечано затварање догађаја и додела награда најбољим такмичарима.

За најбоље такмичаре обезбеђене су вредне награде. Укупни наградни фонд износи 150.000 динара.

 

Одржано је државно такмичење из информатике и рачунарства 19.03.2022. на коме је 
Илија Ристић из ОШ "Вук Караџић" , наставнице Јелене Момчиловић, освојио трећу награду и
Ђорђе Марковић, ОШ "Вожд Карађорђе", наставника Стевице Јанковић, освојио прву награду и пласирао се на информатичку олимпијаду. 
 
Такође, одржано је  Такмичење "Кенгур без граница" које свака школа организује за своје ученике. Ово такмичење се организује 

у целом свету, у преко 90 држава,  па спада у ранг Међународних такмичења. Ученици размишљају о истим проблемима и решавају исте задатке које је одабрала комисија састављена од математичара, представника тих држава. 

Финале такмичења биће одржано у недељу 12.06.2022. у Крагујевцу. На финале су се пласирали сви ученици који су освојили прву, другу или трећу награду, из нашег града то су ученици:

Димитрије Бранковић и Вукашин Станојевић, ученици првог разреда  Техничке школе "Раде Металац".

 

Подружница ДМС Јабланички Округ обележава ПЕТ година рада

 

Свим члановима подружнице Јабланички округ честитамо годишњицу постојања и рада. 

Оснивачка  Скупштина је одржана  19.03.2016.г  у Техничкој школи "Раде Металац"  у Лесковцу. С обзиром на епидемиолошку ситуацију, редовна годишња скупштина ће бити одржана када се за то створе услови.

 

 

Прва годишњица

Пре тачно годину дана, у Техничкој школи Раде Металац, одржана је Оснивачка скупштина Подружнице ДМС - Јабланички округ. Скупштином је председавао проф математике и директор ОШ Вук Караџић, Ненад Ивановић. Скупштини је присуствовало више од 50 наставника математике из Јабланичког округа. 

На Скупштини је изабран Управни, Извршни, Надзорни одбор, као и Председница Подружнице Ангела Митић Младеновић, проф математике у ТШ Раде Металац

 За годину дана, одржана су десет састанка одбора, на којима су решавана актуелна питања, везана за рад подружнице и за наставу математике. Одржан је семинар за наставнике, као и бројна такмичења. 

У суботу 25.03.2017. биће одржана прва редовна Скупштина Подружнице са почетком у 10,30 сати у ОШ Вук Караџић.

 

Михаило Петровић Алас

’’Само неуки и неразумни људи могу да сматрају да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од садашњости. Истина је напротив да је све што је човек некад мислио, осећао и радио, нераскидиво уткано у оно што ми данас мислимо, осећамо и радимо. Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости, значи служити садашњости’’.

Иво Андрић 

Петровића је често било могуће срести и на неочекиваним местима, што је од мене захтевало да трагам међу разноврсним изворима и дисциплинама. Јавља се као писац закона, реферата и извештаја с многих научних скупова; изумитељ је неколико успешних патената; писац педагошких радова из математике за основне и средње школе; посебан је представник механичког схватања у природној филозофији; астроном, сарадник дневних листова; запажен изумеђу два рата као писац путописа у нашој књижевности, историчар, есејиста, творац веома успешних система у криптографији за потребе војске и дипломатије; сакупљач народног мелоса и фолклора; писац стручних текстова из рибарства и економије, океанограф и морепловац, итд.

Др Драган Трифуновић

Михаило Петровић Алас је једна од најзначајнијих и најсвестранијих личности нашег народа, не само на крају 19. и почетку 20. века, већ у целој историји нашег народа. Рођен 24. априла (8. маја по новом календару) 1868. године од оца Никодима (професор богословије) и мајке Милице (девојачко Лазаревић). Деда по мајци, свештеник,  је снажно утицао да Михаило заволи књигу и подстицао на путу ка знању. 1874. године је пошао у основну, а 1878. у Прву Београдску гимназију. 1880. године почиње да учи да свира виолину, да би касније постао прави мајстор у извођењу народног мелоса, а са својим окестром “Суз” снимио и прве плоче у Радио-Београду. 1882. године код Дунавског аласа почиње да као шегрт учи рибарски занат. 1884. године је био демонстратор из хемије на вишој војној академији, а касније ће хемији бити посвећени неколико његових радова. 1885. Завршио Првој Београдској гимназији 1885. године уписује се на природно-математички одсек, Филозофског факултета велике школе. 1886. године ради свој први математички рад у облику семинарског рада на тему “О једној модификацији графеова метода за решавање виших бројних једначина’’. 1888. године стиче диплому рибарског калфе. 1889. Добија другу светосавску награду за урађен темат из рачунских машина на техничком факултету велике школе на тему мерења површина. Следеће године, јула завршава студије, а већ октобра одлази у Париз да припрема пријемни испит на Есоle normale superieure 1890. бива примљен као један од ретких странаца. 1890. добија још једну другу Светосавску награду за урађен темат из аналитичке геометрије. Стиче дипломе лисанса математичких наука и годину дана касније лисанса физичких наука. 21. јуна 1894. године Михаило Петровић одбранио докторску тезу на Париском универзитету. теза носи назив “О нулама и бесконачностима интеграла алгебарских диференцијалних једначина”, 22. октобра 1894. године постављен за редовног професора математике на Филозофском факултету велике школе. 1895. године постаје члан друштва Француских математаичара у паризу. 1896. године постаје члан друштва Италијанских математичара у Палерму. 1896. године проширује свирачко друштво “Суз” основано још 1893. године. 1897. године постаје дописни члан Српске краљевске академије. 1897. године стиче диплому рибарског мајстора. 1897. године постаје дописни члан Југославенске академије знаности и уметности у Загребу. 1898. године почиње рад на криптографији. 1899. постаје редовни члан Српске краљевске академије. 1900. године добија златну медаљу на светској изложби у Паризу за проналазак хидроинтегратора. 1900. године учествује на 1. Међународном конгресу математичара у Паризу. 1900. године саставља закон о слатководном 1906. године постаје члан научног друштва у Букурешту. 1908. године постаје декан Филозофског факултета у Београду. 1908. године припрема и учествује у потписивању риболовне конвенције између Румуније и Србије на светској изложби у Паризу од 6.-12.08.1900. године Мика Алас добио златну медаљу за хидроинтегратор: Неку годину касније и награду друштва Лондонских математичара . 1910. године ради на проблему даљиномера. 1911. године излази из штампе капиатлно дело Михаила Петровића “Елементи математичке феноменологије”. 1912. године учествује на Међународном конгресу математичара на Кембриџу, 1913. године постаје члан Међународне комисије за наставу математике у Женеви. 1914. године учествује у 1. светском рату. 1916. године проналази метод за израду вечитог календара и саставља систем “три картона” за дешифровање дипломатске поште. 1918. године је делегат Српске краљевске академије на скупу академија наука савезничких земаља. 1918. године је започео рад на математичким спектрима. 1919. године је један од оснивача океанографског института у Сплиту. 1920. године оснива паробродство “Караш”. 1921. године ради на проблемима теорије релативитета. 1922. године постаје дописни члан академије наука у Прагу. 1924. године учествује на 5. Међународном конгресу математичара у Торонту. 1927. године је предложен за председника Српске краљевске академије. 1928. године постаје ванредни професор Париског универзитета. 1928. године је постао члан ротари клуба у Београду. 1928. године учествује на 6. Међународном конгресу математичара у Болоњи. 1929. године постаје члан академија наука у Варшави и Букурешту. 1929. године учествује на 1. конгресу математичара словенских земаља у Варшави. Нешто касније  учествује у Међународној експедицији на северној поларној области, а затим и у Међународној експедицији на јужној  поларној области. 1932. године учествује на 7. Међународном конгресу математичара у Цириху. 1932. године са колегама оснива часопис “publications”. 1932. године објављује свој први уџбеник “Рачунање са бројевним размацима “ и свој први путопис “Путовање кроз поларну област”. 1933. године објављује књигу “У царству гусара”. 1934. године учествује на 2. конгресу математичара словенских земаља у Прагу . 1935. године учествује 1936. године објављује расправу “О пропорционалном представништву’’. 1937. године учествује на Балканском конгресу математичара у Букурешту. 1937. године постаје члан академија наука у Кракову. 1938. године Михаило Петровић је пензионисан. 1939. године добија титулу почасног доктора филозофије универзитета у Београду и орден Светог Саве 1. реда. 1941. године заробљен и одведен у логор. у ноћи 8. јуна 1943. године је умро Михаило Петровић.

Научни опус Михаила Петровића обухвата проблеме алгебре, теорије бројева, диференцијалне једначине, теорије функција, теорије вероватноће и других подобласти математике.

Објавио је преко 400 радова из математике и примењене математике.

Имао је јаке идеје и квалитетна решења проблема. Његови радови су били резултат снажне математичке интуиције,  оригинални и обилују великим бројем отворених питања. Није се бавио даљом трансформацијом својих идеја, уопштавањима и сличним поступцима.

Био је чест учесник међународних конгреса и скупова математичара. Од Париза 1900, преко Торонта (1924), Цириха (1932), Прага (1934), Букурешта (1937) ...

            Учествовао је на око 40 конгреса математичара у свету, а на многима председавао секцијама и био потпредседник  конгреса.

            Био је члан многих европских удружења математичара и дописни члан многих европских академија наука.

Курсеви Михаила Петровић Аласа:

Аналитичка геометрија у равни и простору

Виша алгебра        

Диференцијални и интегрални рачун

Геометријске примене теорије диференцијалних једначина

Рачунање са бројним размацима

Теорија бескрајних редова

Елиптичке функције

Парцијалне диференцијалне једначине математике и физике

Линеарна диференцијална једначина другог реа и њене примене

Квалитативна интеграција диференцијалних једначина

Интеграција диференцијалних једначина помоћу редова

Аналитички проблеми за обраду

Теорија грешака

Теорија аналитичких функција

Елементи математичке феноменологије.

Михаило Петровић је својим научним и педагошким радом значајно обогатио научни и педагошки живот у области математике у Србији свог времена и пресудно утицао на развој математичких наука и наставе математике у Србији при крају 19. и у првој половини 20. века.

САБРАНА ДЕЛА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА (У 15 КЊИГА), ЗАВОД ЗА ИЗДАВАЊЕ УЏБЕНИКА, БЕОГРАД 1999. ГОДИНЕ

1.                  ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ (1. ДЕО)

2.                  ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ (2. ДЕО)

3.                  МАТЕМАТИЧКА АНАЛИЗА

4.                  АЛГЕБРА

5.                  МАТЕМАТИЧКИ СПЕКТРИ

6.                  МАТЕМАТИЧКА ФЕНОМЕНОЛОГИЈА

7.                  ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ

8.                  ИНТЕРВАЛНА МАТЕМАТИКА. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ АЛГОРИТАМ

9.                  ЕЛИПТИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ. ИНТЕГРАЦИЈА ПОМОЋУ РЕДОВА

10.              ЧЛАНЦИ. СТУДИЈЕ.

11.              ПУТОПИСИ (1. ДЕО)

12.              ПУТОПИСИ (2. ДЕО)

13.              МЕТАФОРЕ И АЛЕГОРИЈЕ

14.              РИБАРСТВО

15.              ПИСМА. БИБЛИОГРАФИЈА И ЛЕТОПИС.

“Михаило Петровић је значајна личност не само наше научне већ и културне историје с краја 19. и прве половине 20. века.

Његов живот и његово дело оставили су видног трага на Београдском универзитету, на нараштаје наших математичара.

Његов дар, напор и успех учинили су да је наша математичка наука прешла границе наше земље.

Ако су ти први кораци у науци најтежи, они су и најзначајнији.

Он је запалио онај пламен који ни ратови нису могли да угасе.

Његов пример следили су и многи његови ученици, а то је оно што чини напредак науке, и та невидљива заслуга Петровићева исто је тако значајна као и његово дело”.

Миодраг Томић  

Састанак Управног одбора у Београду

У суботу, 03.09.2016. одржан је састанак УО ДМС. Више о састнаку можете видети на сајту ДМС или овде

Актуелно

Линкови