Лесковац, 25.02.2019.

Председница  УО ДМС –

Подружнице Јабланички округ

Ангела Митић Младеновић

Предлог измена статута може се видети на вези

У Техничкој школи "Раде Металац", данас је одржано Окружно такмичење из математике. Председница комисије је Ивана Момировић 

Коначни резултати, као и пласмани на Државно такмичење се могу видети на вези: први   други   трећи  четврти

У Техничкој школи "Раде Металац" у Лесковцу, са почетком у 10 сати одржано је општинско такмичење из математике, општине Лесковац. Организатор општинског такмичења је ДМС Подружница ЈО, а председница Општинске комисије је Ивана Момировић.

Коначни резултати могу се видети на следећим везама: први   други     трећи  четврти 

Општински ниво такмичења општине Власотинце одржан у  Гимназији Власотнице, директор школе Живан Шушулић. Коначни резултати могу се видети на везама: први  други  трећи  четврти

’’Само неуки и неразумни људи могу да сматрају да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од садашњости. Истина је напротив да је све што је човек некад мислио, осећао и радио, нераскидиво уткано у оно што ми данас мислимо, осећамо и радимо. Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости, значи служити садашњости’’.

Иво Андрић 

„Петровића је често било могуће срести и на неочекиваним местима, што је од мене захтевало да трагам међу разноврсним изворима и дисциплинама. Јавља се као писац закона, реферата и извештаја с многих научних скупова; изумитељ је неколико успешних патената; писац педагошких радова из математике за основне и средње школе; посебан је представник механичког схватања у природној филозофији; астроном, сарадник дневних листова; запажен изумеђу два рата као писац путописа у нашој књижевности, историчар, есејиста, творац веома успешних система у криптографији за потребе војске и дипломатије; сакупљач народног мелоса и фолклора; писац стручних текстова из рибарства и економије, океанограф и морепловац, итд.

Др Драган Трифуновић

Михаило Петровић Алас је једна од најзначајнијих и најсвестранијих личности нашег народа, не само на крају 19. и почетку 20. века, већ у целој историји нашег народа. Рођен 24. априла (8. маја по новом календару) 1868. године од оца Никодима (професор богословије) и мајке Милице (девојачко Лазаревић). Деда по мајци, свештеник,  је снажно утицао да Михаило заволи књигу и подстицао на путу ка знању. 1874. године је пошао у основну, а 1878. у Прву Београдску гимназију. 1880. године почиње да учи да свира виолину, да би касније постао прави мајстор у извођењу народног мелоса, а са својим окестром “Суз” снимио и прве плоче у Радио-Београду. 1882. године код Дунавског аласа почиње да као шегрт учи рибарски занат. 1884. године је био демонстратор из хемије на вишој војној академији, а касније ће хемији бити посвећени неколико његових радова. 1885. Завршио Првој Београдској гимназији 1885. године уписује се на природно-математички одсек, Филозофског факултета велике школе. 1886. године ради свој први математички рад у облику семинарског рада на тему “О једној модификацији графеова метода за решавање виших бројних једначина’’. 1888. године стиче диплому рибарског калфе. 1889. Добија другу светосавску награду за урађен темат из рачунских машина на техничком факултету велике школе на тему мерења површина. Следеће године, јула завршава студије, а већ октобра одлази у Париз да припрема пријемни испит на Есоle normale superieure 1890. бива примљен као један од ретких странаца. 1890. добија још једну другу Светосавску награду за урађен темат из аналитичке геометрије. Стиче дипломе лисанса математичких наука и годину дана касније лисанса физичких наука. 21. јуна 1894. године Михаило Петровић одбранио докторску тезу на Париском универзитету. теза носи назив “О нулама и бесконачностима интеграла алгебарских диференцијалних једначина”, 22. октобра 1894. године постављен за редовног професора математике на Филозофском факултету велике школе. 1895. године постаје члан друштва Француских математаичара у паризу. 1896. године постаје члан друштва Италијанских математичара у Палерму. 1896. године проширује свирачко друштво “Суз” основано још 1893. године. 1897. године постаје дописни члан Српске краљевске академије. 1897. године стиче диплому рибарског мајстора. 1897. године постаје дописни члан Југославенске академије знаности и уметности у Загребу. 1898. године почиње рад на криптографији. 1899. постаје редовни члан Српске краљевске академије. 1900. године добија златну медаљу на светској изложби у Паризу за проналазак хидроинтегратора. 1900. године учествује на 1. Међународном конгресу математичара у Паризу. 1900. године саставља закон о слатководном 1906. године постаје члан научног друштва у Букурешту. 1908. године постаје декан Филозофског факултета у Београду. 1908. године припрема и учествује у потписивању риболовне конвенције између Румуније и Србије на светској изложби у Паризу од 6.-12.08.1900. године Мика Алас добио златну медаљу за хидроинтегратор: Неку годину касније и награду друштва Лондонских математичара . 1910. године ради на проблему даљиномера. 1911. године излази из штампе капиатлно дело Михаила Петровића “Елементи математичке феноменологије”. 1912. године учествује на Међународном конгресу математичара на Кембриџу, 1913. године постаје члан Међународне комисије за наставу математике у Женеви. 1914. године учествује у 1. светском рату. 1916. године проналази метод за израду вечитог календара и саставља систем “три картона” за дешифровање дипломатске поште. 1918. године је делегат Српске краљевске академије на скупу академија наука савезничких земаља. 1918. године је започео рад на математичким спектрима. 1919. године је један од оснивача океанографског института у Сплиту. 1920. године оснива паробродство “Караш”. 1921. године ради на проблемима теорије релативитета. 1922. године постаје дописни члан академије наука у Прагу. 1924. године учествује на 5. Међународном конгресу математичара у Торонту. 1927. године је предложен за председника Српске краљевске академије. 1928. године постаје ванредни професор Париског универзитета. 1928. године је постао члан ротари клуба у Београду. 1928. године учествује на 6. Међународном конгресу математичара у Болоњи. 1929. године постаје члан академија наука у Варшави и Букурешту. 1929. године учествује на 1. конгресу математичара словенских земаља у Варшави. Нешто касније  учествује у Међународној експедицији на северној поларној области, а затим и у Међународној експедицији на јужној  поларној области. 1932. године учествује на 7. Међународном конгресу математичара у Цириху. 1932. године са колегама оснива часопис “publications”. 1932. године објављује свој први уџбеник “Рачунање са бројевним размацима “ и свој први путопис “Путовање кроз поларну област”. 1933. године објављује књигу “У царству гусара”. 1934. године учествује на 2. конгресу математичара словенских земаља у Прагу . 1935. године учествује 1936. године објављује расправу “О пропорционалном представништву’’. 1937. године учествује на Балканском конгресу математичара у Букурешту. 1937. године постаје члан академија наука у Кракову. 1938. године Михаило Петровић је пензионисан. 1939. године добија титулу почасног доктора филозофије универзитета у Београду и орден Светог Саве 1. реда. 1941. године заробљен и одведен у логор. у ноћи 8. јуна 1943. године је умро Михаило Петровић.

Научни опус Михаила Петровића обухвата проблеме алгебре, теорије бројева, диференцијалне једначине, теорије функција, теорије вероватноће и других подобласти математике.

Објавио је преко 400 радова из математике и примењене математике.

Имао је јаке идеје и квалитетна решења проблема. Његови радови су били резултат снажне математичке интуиције,  оригинални и обилују великим бројем отворених питања. Није се бавио даљом трансформацијом својих идеја, уопштавањима и сличним поступцима.

Био је чест учесник међународних конгреса и скупова математичара. Од Париза 1900, преко Торонта (1924), Цириха (1932), Прага (1934), Букурешта (1937) ...

            Учествовао је на око 40 конгреса математичара у свету, а на многима председавао секцијама и био потпредседник  конгреса.

            Био је члан многих европских удружења математичара и дописни члан многих европских академија наука.

Курсеви Михаила Петровић Аласа:

Аналитичка геометрија у равни и простору

Виша алгебра        

Диференцијални и интегрални рачун

Геометријске примене теорије диференцијалних једначина

Рачунање са бројним размацима

Теорија бескрајних редова

Елиптичке функције

Парцијалне диференцијалне једначине математике и физике

Линеарна диференцијална једначина другог реа и њене примене

Квалитативна интеграција диференцијалних једначина

Интеграција диференцијалних једначина помоћу редова

Аналитички проблеми за обраду

Теорија грешака

Теорија аналитичких функција

Елементи математичке феноменологије.

Михаило Петровић је својим научним и педагошким радом значајно обогатио научни и педагошки живот у области математике у Србији свог времена и пресудно утицао на развој математичких наука и наставе математике у Србији при крају 19. и у првој половини 20. века.

САБРАНА ДЕЛА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА (У 15 КЊИГА), ЗАВОД ЗА ИЗДАВАЊЕ УЏБЕНИКА, БЕОГРАД 1999. ГОДИНЕ

1.                  ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ (1. ДЕО)

2.                  ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ (2. ДЕО)

3.                  МАТЕМАТИЧКА АНАЛИЗА

4.                  АЛГЕБРА

5.                  МАТЕМАТИЧКИ СПЕКТРИ

6.                  МАТЕМАТИЧКА ФЕНОМЕНОЛОГИЈА

7.                  ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ

8.                  ИНТЕРВАЛНА МАТЕМАТИКА. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ АЛГОРИТАМ

9.                  ЕЛИПТИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ. ИНТЕГРАЦИЈА ПОМОЋУ РЕДОВА

10.              ЧЛАНЦИ. СТУДИЈЕ.

11.              ПУТОПИСИ (1. ДЕО)

12.              ПУТОПИСИ (2. ДЕО)

13.              МЕТАФОРЕ И АЛЕГОРИЈЕ

14.              РИБАРСТВО

15.              ПИСМА. БИБЛИОГРАФИЈА И ЛЕТОПИС.

“Михаило Петровић је значајна личност не само наше научне већ и културне историје с краја 19. и прве половине 20. века.

Његов живот и његово дело оставили су видног трага на Београдском универзитету, на нараштаје наших математичара.

Његов дар, напор и успех учинили су да је наша математичка наука прешла границе наше земље.

Ако су ти први кораци у науци најтежи, они су и најзначајнији.

Он је запалио онај пламен који ни ратови нису могли да угасе.

Његов пример следили су и многи његови ученици, а то је оно што чини напредак науке, и та невидљива заслуга Петровићева исто је тако значајна као и његово дело”.

Миодраг Томић